IN MEMORIAM: MIHAJLO MIŠA BLAM
Kada smo obeležavajući četvrt veka Beogradskog džez festivala ponovo okupili Sekstet Marković-Gut, nismo ni slutili da će velikani našeg džeza te oktobarske večeri 2009. godine odsvirati svoj oproštajni bluz. Nikola Mimo Mitrović je poginuo dva meseca kasnije. Mihajlo Miša Blam je preminuo prošlog četvrka. Statistika bi sigurno pokazala da je Miša Blam bio među rekorderima po nastupima na glavnom programu naše manifestacije. Ali, to nije najbitnije što je dao Beogradskom džez festivalu. Mišin doprinos je, baš kao i njegov lik, bio raznovrstan, i mnogo značajniji od prostog zbira održanih koncertnih nastupa.
Tokom 80-ih godina, Miša je bio najredovniji učesnik legendarnih džem sešna u Dansing dvorani Doma omladine Beograda. Solisti-duvači bi se menjali kako ih je Guta Grdanički prozivao sa balkona, a ritam sekcija je strpljivo ostajala na bini da i sledećeg učesnika počasti dobrim svingom. U prvim godinama tzv. Ekonomske stabilizacije, Miša i njegovi prijatelji bi se našli na usluzi svakome ko je stigao u Beograd, a da je bilo preskupo da povede prateći orkestar – pratili su ga kao da su zajedno odrasli! A, kada je 1989. godine, zbog sukoba sa rukovodstvom Doma omladine Beograda, državna televizija prvi put odlučila da ne prenosi otvaranje festivala, Miša Blam je instalirao svoju kameru – njegov zapis je jedino svedočenje da je na tom festivalu poslednji put izvedena stara himna „Hej, Sloveni“, a festival uraganski otvorio big bend Mekoja Tajnera.
Usput, ljubav prema džezu povela ga je da, bez podrške osnivača, grada Beograda, i organizatora, Doma omladine Beograda, nekoliko meseci posle bombardovanja na svoju ruku „obnovi“ Beogradski džez festival, programom u kome su učestvovali njegovi brojni prijatelji iz zemlje i inostranstva. Iako nismo mogli da ovu inicijativu „računamo“ kao naš događaj kada smo 2005. godine ponovo pokrenuli festival, svih ovih godina razumeli smo Mišin entuzijazam – džez mazohizam, kako je voleo da kaže – i ljubav koja je bila jača od strpljenja da ovaj događaj ipak prihvate institucije pod čijom je bio kapom.
Kao neumorni arhivar svega što je ima veze sa džezom u Srbiji, Blam je u svojoj kolekciji posedovao veliki broj video zapisa nastalih na ovim prostorima, pedantno snimajući sve što je televizija emitovala. Kada je, usled nedostatka traka, muzičkoj arhivi Televizije Beograd prvoj pripala sudbina da bude presnimljena, neki Blamovi VHS-ovi su ostali usamljeni dokumenti jednog vremena u kulturnoj istoriji Beograda. Nadali smo se da će nam ih u godini obeležavanja dva jubileja, Doma omladine Beograda i Beogradskog džez festivala, ustupiti da ih digitalizujemo za sva vremena.
Konačno, pre dve godine smo ga pozvali da otvori 28. Beogradski džez festival. Govor koji je tom prilikom održao, nemajući nikakav napisan koncept pred sobom, potvrdio je njegovu bezgraničnu džez osećajnost, biranim rečima opisujući kako doživljava rad generacije koja danas priprema Beogradski džez festival, a koja je još uvek bila u školskim klupama kada je on sa svojim saborcima već žario džez scenu Beograda. Džezer, kozer, šmeker – svojim nenadmašnim duhom nas je pozvao da se još jednom radujemo džez majstorijama, a da je istovremeno u očima nekih zasuzilo. Danas znamo i zašto.
Krajem prošle godine, Miša nas je poslednji put posetio. Razgovarali smo o tome da „Muzej Mihajla Blama“ dobije stalni prostor u Domu omladine Beograda, mali kutak sa promenljivom postavkom, predstavljajući tematski različite eksponate iz velike Mišine kolekcije, ili druge eksponate koje bi nam ponudili srpski džez kolekcionari. Sa velikim ushićenjem smo ga početkom godine pozvali potvrđujući da želimo da krenemo u realizaciju te ideje.
„Ne živi se od džeza, živi se za džez“, bio je moto Miše Blama. U sećanje na umetnika koji je sopstvena „Sećanja“ ozvučio još davnih sedamdesetih, a onda svu svoju energiju uložio da ostavi duboka sećanja za džez budućnost njegove zemlje, Beogradski džez festival mu odaje večnu zahvalnost.
