Od 24. do 27. oktobra publika će imati priliku da prati trideseti Beogradski džez festival , koji je koncipiran kao svojevrsna rekapitulacija važnih muzičkih tokova predstavljenih u proteklih deset godina od obnavljanja ove manifestacije.

Podsećamo vernu publiku Beogradskog džez festivala da su sve ulaznice za koncerte na prošlogodišnjem Festivalu bile rasprodate, te da na vreme obezbede ulaznice za ovogodišnji program. Na Blagajni Doma omladine Beograda i preko EVENTIM mreže do srede 3. septembra još uvek je dostupan ograničen broj kompleta ulaznica za glavni program (najmanje 8 koncerata u 4 večeri), po izuzetno privilegovanoj ceni od 2900 dinara! Od 3.9. će nova cena kompleta ulaznica iznositi 3300 dinara.

Dominikanac Mišel Kamilo je najvirtuozniji pijanista na svetu, uključujući i klasičare. Tako atraktivno, brzo, žestoko i strastveno niko ne svira. U svojoj umetnosti Kamilo vešto spaja čisti džez i latinoameričku muziku. Njegovo gostovanje biće posebno atraktivno profesionalnim muzičarima, džezerima i klasičarima, zbog ekspresivnog pristupa instrumentu. Muzički događaj koji je Beograd dugo čekao!

Beogradski džez festival je već preko 40 godina ključna i nezaobilazna džez svetkovina za sve iskrene i posvećene ljubitelje ovog muzičkog pravca. Nema mnogo festivala u Evropi koji su stigli do tako značajnog jubileja kao što je trideseto izdanje, a Beograd ima upravo tu čast da ove godine proslavi dugovečnost jedne od svojih naprepoznatljivijih i najuspešnijih manifestacija.

Uskoro će biti objavljen kompletan program 30. BDžF i počinje prodaja pojedinačnih ulaznica.

****************
Pijanista i kompozitor Mišel Kamilo je rođen u Santo Domingu, Dominikanska Republika, 1954. godine. Kad je u pitanju klavirska muzika, svakako se radi o najvećem latino-džez muzičaru i kompozitoru današnjice, koji se razvijao pod uticajem Kit Džereta, Oskar Pitersona i Bil Evansa, a prve uspehe doživeo kao član čuvenih orkestara Tito Puentea i Pakito D’ Rivere, pre nego što je neverovatnu svetsku slavu stekao kao solo umetnik.

Fasciniran muzikom još od ranog detinjstva, komponovao je svoju prvu pesmu sa samo pet godina. Studirao je na Nacionalnom konzervatorijumu, a već sa šesnaest godina postao je član Nacionalnog simfonijskog orkestra. U nastojanju da proširi svoje muzičke vidike, 1979. se seli u Njujork, gde je nastavio studije na „Mannes & Juilliard School of Music“. Kamilovu kompoziciju koja je definisala pravac razvoja modernog latino džeza “Why not?” je Pakito D’ Rivera snimio je kao naslovnu melodiju jednog od svojih albuma, a slavni „The Manhattan Transfer“ su sa njom osvojili Gremi nagradu za vokalnu verziju 1983. godine.

Kamilo je debitovao u Karnegi Holu sa svojim triom 1985. godine i od tada je postao istaknuta ličnost u svetu muzike, koja redovno nastupa u Sjedinjenim Američkim Državama, u Evropi, Aziji… Novembra 1988. usledio je početak saradnje sa velikom izdavačkom kućom „Sony“, izdavanjem albuma pod nazivom “Mišel Kamilo”, koji je postigao momentalan uspeh i održao se na vrhu liste najboljih džez albuma narednih deset nedelja. Njegov sledeći album, “On Fire”, izglasan je za jedan od top tri džez albuma godine od strane Bilborda, a devedesetih godina album “On the Other Hand” bio je među deset najboljih džez albuma. Sva tri izdanja završila su poziciji broj jedan u Radio AirPlay.

Popis uspešnih kompozicija, snimaka i drugih dostignuća Mišel Kamila tokom 90-ih godina je ogroman: njegovu kompoziciju “Caribe” snimili su su pijanisti Katia i Mariel Lebek i legendarni Dizi Gilespi 1991. godine. Billboard magazin izabrao je album “Rendezvous” za jedan od najboljih džez albuma 1993. godine. Oskarom nagrađivani režiser, španac Fernando Trueba, 2001. godine koristio je muziku Mišel Kamila za poznati latino džez film “Calle 54” .

Pored aktivne karijere kompozitora i pijaniste, Kamilo predaje i nastupa na mnogim fakultetima i koledžima širom Evrope i SAD, uključujući New York University, Berklee School of Music, MIT, William Paterson College i Puerto Rico Conservatory.

U novembru 2001. nagrađen je odlikovanjem “Silver Cross” Reda Duarte, “Sanchez i Mella”. Odlikovao ga je predsednik Dominikanske Republike, a to je najviša čast koja se može ukazati od strane države. Godina 2002. bila je posebna za ovog kompozitora, sa dva uspešna albuma, “Classical” i “ Jazz”, dok je izdavačka kuća Decca objavila njegova dela Koncert za klavir i orkestar, Svitu za klavir, gudače, harfu i Karibe (Concerto for Piano & Orchestra, Suite for Piano, Strings and Harp & Caribe), kako bi obeležila njegov veliki koncert u Kenedi centru za izvođačku umetnost u Vašingtonu.

Mišel Kamilo je danas ne samo jedan od najboljih pijanista na sceni, već i jedan najuvaženijih džez muzičara, pravi ambasador kako latino kulture, tako i džez muzike u svoj njenoj veličanstvenoj lepoti.

***************
Osnovan 1971. godine, Beogradski džez festival je prvih godina kroz saradnju sa legendarnim Newport Jazz Festivalom, uspeo da dovede u našu zemlju najbolja svetska džez imena. Tokom sledećih godina je bio deo talasa novih velikih manifestacija (BITEF, FEST…) koje donose liberalan duh i sveža umetnička razmišljanja u našu sredinu. Mnogobrojni nezaboravni koncerti i posleponoćne sešn svirke, ostali su upisani u kolektivno iskustvo Beograđana kao vrhunski generacijski doživljaji, koji se pamte ceo život. Tokom sedamdesetih i osamdesetih, džez se definitivno nametnuo kao važan kreativan tok muzičke scene u Jugoslaviji, između ostalog i zahvaljujući povezanosti sa svetskim tokovima koju je garantovao i Beogradski džez festival.

Mada su nas nesrećna zbivanja i raspad zemlje odvojili od tokova svetskog džeza od 1990. godine, zahvaljujući naporima Doma omladine Beograda, kao organizatora i producenta, i Grada Beograda, kao osnivača, Beogradski džez festival počinje novi život 2005. godine, brzo vrativši svoj veliki međunarodni ugled i obnavljajući publiku u našoj zemlji. Upravo je mlada generacija koja je na našem festivalu otkrila nove lepe stranice džez muzike, svojim velikim interesovanjem pogurala izbor umetnika ka XXI veku. Današnji Beogradski džez festival je širom sveta prepoznat kao veliki međunarodni umetnički događaj, presek rada najuzbudljivijih savremenih autora, susret evropske i američke škole, i njihovo muzičko druženje sa publikom koja savršeno poznaje muziku. O tome najbolje svedoče stalni hvalospevi u najvažnijim svetskim medijima koji prate džez muziku, kako Festivalu tako i ovdašnjoj publici.

Nakon što je prva serija rasprodata, Dom omladine Beograda je rešio da svim ljubiteljima džeza ponudi još jedan ograničeni  broj kompleta za 30. Beogradski džez festival! Našim najvernijim posetiocima i najvećim ljubiteljima džeza nudimo ograničen broj vaučera za komplete ulaznica – najmanje 8 koncerata glavnog programa u četiri večeri jubilarnog izdanja Beogradskog džez festivala, po promotivnoj ceni od 2900 dinara. Kao i svake godine, u pitanju su najbolja mesta u salama u kojima će se koncerti odvijati.

Tokom 80-ih godina, Miša je bio najredovniji učesnik legendarnih džem sešna u Dansing dvorani Doma omladine Beograda. Solisti-duvači bi se menjali kako ih je Guta Grdanički prozivao sa balkona, a ritam sekcija je strpljivo ostajala na bini da i sledećeg učesnika počasti dobrim svingom. U prvim godinama tzv. Ekonomske stabilizacije, Miša i njegovi prijatelji bi se našli na usluzi svakome ko je stigao u Beograd, a da je bilo preskupo da povede prateći orkestar – pratili su ga kao da su zajedno odrasli! A, kada je 1989. godine, zbog sukoba sa rukovodstvom Doma omladine Beograda, državna televizija prvi put odlučila da ne prenosi otvaranje festivala, Miša Blam je instalirao svoju kameru – njegov zapis je jedino svedočenje da je na tom festivalu poslednji put izvedena stara himna „Hej, Sloveni“, a festival uraganski otvorio big bend Mekoja Tajnera.

Usput, ljubav prema džezu povela ga je da, bez podrške osnivača, grada Beograda, i organizatora, Doma omladine Beograda, nekoliko meseci posle bombardovanja na svoju ruku „obnovi“ Beogradski džez festival, programom u kome su učestvovali njegovi brojni prijatelji iz zemlje i inostranstva. Iako nismo mogli da ovu inicijativu „računamo“ kao naš događaj kada smo 2005. godine ponovo pokrenuli festival, svih ovih godina razumeli smo Mišin entuzijazam – džez mazohizam, kako je voleo da kaže – i ljubav koja je bila jača od strpljenja da ovaj događaj ipak prihvate institucije pod čijom je bio kapom.

Kao neumorni arhivar svega što je ima veze sa džezom u Srbiji, Blam je u svojoj kolekciji posedovao veliki broj video zapisa nastalih na ovim prostorima, pedantno snimajući sve što je televizija emitovala. Kada je, usled nedostatka traka, muzičkoj arhivi Televizije Beograd prvoj pripala sudbina da bude presnimljena, neki Blamovi VHS-ovi su ostali usamljeni dokumenti jednog vremena u kulturnoj istoriji Beograda. Nadali smo se da će nam ih u godini obeležavanja dva jubileja, Doma omladine Beograda i Beogradskog džez festivala, ustupiti da ih digitalizujemo za sva vremena.

Konačno, pre dve godine smo ga pozvali da otvori 28. Beogradski džez festival. Govor koji je tom prilikom održao, nemajući nikakav napisan koncept pred sobom, potvrdio je njegovu bezgraničnu džez osećajnost, biranim rečima opisujući kako doživljava rad generacije koja danas priprema Beogradski džez festival, a koja je još uvek bila u školskim klupama kada je on sa svojim saborcima već žario džez scenu Beograda. Džezer, kozer, šmeker – svojim nenadmašnim duhom nas je pozvao da se još jednom radujemo džez majstorijama, a da je istovremeno u očima nekih zasuzilo. Danas znamo i zašto.

Krajem prošle godine, Miša nas je poslednji put posetio. Razgovarali smo o tome da „Muzej Mihajla Blama“ dobije stalni prostor u Domu omladine Beograda, mali kutak sa promenljivom postavkom, predstavljajući tematski različite eksponate iz velike Mišine kolekcije, ili druge eksponate koje bi nam ponudili srpski džez kolekcionari. Sa velikim ushićenjem smo ga početkom godine pozvali potvrđujući da želimo da krenemo u realizaciju te ideje.

„Ne živi se od džeza, živi se za džez“, bio je moto Miše Blama. U sećanje na umetnika koji je sopstvena „Sećanja“ ozvučio još davnih sedamdesetih, a onda svu svoju energiju uložio da ostavi duboka sećanja za džez budućnost njegove zemlje, Beogradski džez festival mu odaje večnu zahvalnost.

Povodom 30. aprila, Svetskog dana džeza, Dom omladine Beograda predstavlja prvu ekskluzivnu ponudu ulaznica za 30. Beogradski džez festival! Našim najvernijim posetiocima i najvećim ljubiteljima džeza nudimo vrlo ograničen broj vaučera za komplete ulaznica – najmanje 8 koncerata glavnog programa u četiri večeri jubilarnog izdanja Beogradskog džez festivala, po promotivnoj ceni od 2500 dinara. Kao i svake godine, u pitanju su najbolja mesta u salama u kojima će se koncerti odvijati.

EYOT će 5. marta imati priliku da nastupi u Londonu, kao gost na promociji novog albuma jednog od najboljih engleskih džez bendova – Get the Blessing (uz podršku Adrian Utleya,, gitariste sastava Portishead). Ova promocija održaće se u u Jazz Cafe-u, gde su do sada nastupali, između ostalih, Jamiroquai, Lana Del Ray, Incognito, Roy Ayers…

Beogradski džez festival podržava i pomaže promociju naših džez umetnika u inostranstvu. Nastup u jednom od najslavnijih džez klubova na svetu, svakako spada u značajna dostignuća u karijeri bilo kog džez muzičara, a za postavu koja dolazi iz Srbije, često tako udaljene od koncertnih tokova, on je posebno veliko dostignuće. Mogućnost da se nastupi pred uglednim engleskim kolegama, menadžerima i novinarima, velika je prilika da se naša muzička scena predstavi na najbolji način, kroz jedan od njenih najkreativnijih novih bendova u punoj snazi.

„Velika je čast što ćemo biti njihovi gosti. Sastav Get the Blessing je zapravo predvodnik nove engleske džez scene, koja je sada u najjačem zamahu, gledajući iz ugla razvoja bendova i festivala širom zemlje. Bend je inače osnovala ritam sekcija Portishead, bubnjar je sada i član Radiohead-a. Jedva čekamo nastup koji će nam, verujem, doneti mnogo toga dobrog u predstojećem periodu.” ističe Dejan Ilijić, pijanista Eyota.

Pored ove najave, EYOT očekuje i velika ruska turneja u junu ove godine.

Linkovi :
http://mamacolive.com/thejazzcafe/listings/upcoming-events/9657/get-the-blessing/
www.eyotmusic.net
http://www.facebook.com/pages/EYOT/129662590377498

Poseta i prodaja ulaznica bile su i preko očekivanja: tokom 5 festivalskih dana koncerte u Domu omladine Beograda i Sava Centru pratilo je preko 16.000 posetilaca. Ove činjenice su najbolji pokazatelj da pre svega publika ceni i podržava svoj omiljeni međunarodni festival džez muzike, što je za organizatore posebno priznanje.

Publici smo ove godine predstavili 80 vrsnih džez umetnika iz 16 zemalja (SAD, Belgija, Italija, Holandija, Nemačka, Švajcarska, Švedska, Poljska, Izrael, Portugal, Danska, Norveška, Island, Velika Britanija, Peru, Srbija) kroz 16 koncerata, te 15 pratećih programa (tribine, radionice, izložbe, koncerti, sešn svirke). Veličanstveni nastupi Kasandre Vilson i grupe Herijet Tabmen, Vidžeja Ajera, Lija Konica, Larsa Danijelsona, Lešeka Moždžera, grupe Ronin i drugih izvođača, ostaće upamćeni kao predstave najvišeg umetničkog dometa, o kojima će se dugo pričati. Beogradski džez festival je ovim svojim izdanjem dodatno učvrstio poziciju neosporno bitnog umetničkog događaja na mapi evropskih muzičkih dešavanja, koji je uvek u korak sa aktuelnim muzičkim tokovima.

Beogradski džez festival redovno podržava njegov osnivač – Grad Beograd, koji mu je 2007. godine dodelio i status manifestacije od posebnog značaja. Veliku podršku ove godine Festivalu su pružili pre svega Ministarstvo kulture i informisanja RS, kao i stalni partneri Erste banka, SOKOJ i Grand Kazino. Učešće čak 13 inostranih ambasada, kulturnih centara i fondacija jasno govori o značaju koji međunarodna zajednica pridaje ovoj manifestaciji. Posebno smo ponosni jer smo kao tim, pravilnim raspoređivanjem prepolovljenog budžeta, uz ozbiljan višegodišnji rad na građenju ugleda Beogradskog džez festivala, došli do međunarodno priznatog rezultata, bez žaljenja na zlu sudbinu i manjak državnih para.

Podsetićemo da je Beogradski džez festival jedini džez festival iz naše zemlje koji je dobio recenzije u oba najvažnija svetska džez časopisa „Džeztajms“ (2009, 2011, 2013) i „Daunbit“ (2012), kao i u vodećem džez portalu allaboutjazz.com (2005, 2012), a tradicionalno i ove godine interes domaćih i inostranih (15 različitih inostranih redakcija) medija po očekivanju bio nesmanjen. Takođe, to je jedina naša džez manifestacija čiji su događaji direktno prenošeni na globalnom svetskom muzičkom TV kanalu „Meco“ (2008, 2009). Beogradski džez festival se danas poredi sa najznačajnijim evropskim manifesticijama ovog tipa, i predstavlja našu sredinu kao jednu od onih u kojoj se prave umetničke vrednosti prepoznaju i neguju.

Posebno je važno istaći povratak mlade publike na velika vrata – ne samo da je festival višegodišnjim trudom stvorio svoju, novu publiku, koja poznaje tradiciju, ali prati džez XXI veka i njegove velike autore, već je stalno i podmlađuje. Ovoga puta smo u pretprodaji ponudili privilegovanu cenu od 100 dinara za đake i studente, i održali nekoliko izuzetnih radionica sa gostujućim muzičarima, koji su pohvalili veliki talenat naših najmlađih džezera. Pored učešća u edukativnim sadržajima, muzičari su se po održanim koncertima rado družili i sa publikom, stvarajući specifičan duh prijateljstva i zajedništva.

Sloganom “Sva lica džeza” hteli smo da predstavimo žanrovsku raznolikost savremenog džeza, ali i da istaknemo kako svako od nas može učestvovati u čaroliji ove muzike i biti jedno od njenih lica. Još jednom smo pokazali da je u Srbiji i te kako moguće ne samo biti deo svetskih zbivanja, nego ih i kreirati. Neka veliki uspeh ovogodišnjeg Beogradskog džez festivala bude i poruka svim poslenicima u kulturi da ne odustaju od svoje misije!

Nakon džez studija, Žulio Resende objavio je tri kritički visoko ocenjena albuma za vodeću portugalsku džez produkciju Clean Feed (solo klavir, trio, kvartet). Jedan je od retkih džez muzičara čiji je prvi album, Da Alma iz 2007. godine, proglašen za najbolji album godine prema magazinu Jazz.pt, a izuzetno je hvaljen i u portugalskoj i u međunarodnoj štampi.
„Priznanje od strane kritičara je uvek lepa stvar. Imao sam sreću sa svojim albumima da sam dobio zaista odlične kritike kako od domaćih, tako i od stranih novinara. Do sada sam objavio četiri albuma kao solista, a pretposlednji, You Taste Like a Song, TimeOut Magazin ocenio je sa pet zvezdica! Nadao sam se da će mi dobre kritike pomoći da obiđem svet sa svojom muzikom, što se, za sada, zaista i ostvaruje”, objašnjava Žulio.

Pored brojnih obaveza, ovaj mladi pijanista nalazi vremena i za aktivnosti koje nisu vezane za muziku, a inspiraciju za svoje albume nalazi u svakodnevnim, naizgled običnim stvarima.
„U slobodno vreme idem u bioskop, igram fudbal i pohađam časove filozofije kod mog starog profesora kog volim. Inspiracija za album You Taste Like a Song  bila su sva iskustva koja sam mogao da pretvorim u muziku, a to su bol, sreća, gledanje filma Vudija Alena ili Džima Džarmuša, večera sa prijateljima, ljubav, prijateljstvo, ali i tuđa muzika i muzičari. Sve zajedno je stvorilo u meni potrebu da snimim album”, ističe Žulio Resende.

Žulio Resende je sarađivao sa umetnicima kao što su: Bernando Moreira, Karlos Bika, Marija Vijana, Andre Fernandes, Aleksandre Frazao, Karlos Bareto, Žoze Salgeiro, Bruno Perdozo, Mat Lester i mnogi drugi. Gost Beogradskog džez festivala već je bio 2011. godine, kada je učestvovao na pratećem programu „Džez i literatura“. Na 29. BDžF nastupiće sa ”zlatnim glasom” Portugala, pevačicom Mariom Žoao. Prvu saradnju sa ovom umetnicom jedinstvene vokalne fleksibilnosti, Rezende je ostvario u okviru portugalskog kvinteta Ogre, koji kombinuje džez, pop i elektronska sazvučja.
„Maria Žoao me je pozvala da započnemo novi projekat koji uključuje akustične, ali više od svega električne instrumente. Tako sam počeo da komponujem i sviram u grupi koja nosi naziv Maria Joao – Ogre. Velika privilegija i čast je nastupati pored Marie jer je, prema mom mišljenju, ona jedna od najboljih pevačica na svetu”, objašnjava Resende.

Na četvrtom studijskom albumu Amália por Júlio Resende daje originalni džez pogled na fado muziku i, posebno, na repertoar slavne portugalske fado pevačice Amalije Rodrigez. Album je objavljen tekućeg meseca, pa će publika u Domu omladine Beograda moći premijerno da čuje neke od najnovijih Rezendeovih pesama.
„Obožavam vaš festival! Fantastična publika i vibracije. Na ovogodišnjem nastupu čućete neke od pesama sa novog albuma, a pozvaću i Mariju Žoao da mi se priključi u putovanju kroz specijalne portugalske pesme, ili brazilsko-portugalske pesme otpevane na portugalskom akcentu. U tom smislu, odaćemo i počast našoj muzici i načinu na koji ona putuje kroz svet i razvija ideje”, zaključuje Žulio Resende.

Večeras od 19:30č na programu 29. Beogradskog džez festivala su koncerti poljskog pijaniste Lešeka Moždžera i švedskog čeliste Larsa Danijelsona, za koji su sve ulaznice rasprodate. Poslednjeg dana 29. Beogradskog džez festivala publika će slušati nastupe portugaliskih umetnika Žulija Rezendea i Marie Žoao, kao i trio američkog pijaniste Vidžej Ajera.

Ulaznice i za ova dva koncerta su rasprodate!

Večeras od 19:30č na programu 29. Beogradskog džez festivala su koncerti poljskog pijaniste Lešeka Moždžera i švedskog čeliste Larsa Danijelsona, za koji su sve ulaznice rasprodate. Poslednjeg dana 29. Beogradskog džez festivala publika će slušati nastupe portugaliskih umetnika Žulija Rezendea i Marie Žoao, kao i trio američkog pijaniste Vidžej Ajera. Ulaznice i za ova dva koncerta su rasprodate!

,,Sa Avišaijem me je upoznao jedan dobar prijatelj, kada sam imao sedamnaest godina. Bilo je to nakon jednog Avišaievog koncerta u Jerusalimu. Pozvao me je tada da dođem kod njega kući i da odsviramo jedan sešn zajedno. Došao sam maksimalno pripremljen, a on mi je dao šansu da počnem da sviram u njegovom bendu. Iskustvo saradnje sa njim je izuzetno poučno i velika čast”, objašnjava Šai Maestro.

Posle pet godina rada u Koenovom sastavu, četiri snimljena albuma i nekoliko svetskih turneja, Maestro je 2010. godine započeo solo karijeru i snimio prvi album kao lider Šai Maestro tria, na kome je predstavio spoj savremenog džeza i izraelske muzičke tradicije. Njegovi nerazdvojni saradnici u triju su muzičari svetskog renomea: Ziv Ravic, izraelski bubnjar i peruanski kontrabasista Horhe Reder. U izrazu Maestrovog sastava uspešno se kombinuju lirske boje i egzotična poliritmija.
„Najvažnija mi je iskrenost u muzici. Tehnički aspekti– gruv, melodija, harmonija, improvizacija – samo su sredstva kojima publici pokazujem ko sam, i ko smo mi kao trio, u datom trenutku. Imali smo privilegiju da sviramo na zaista fantastičnim festivalima, delili smo scenu sa Čikom Koreom, Esperancom Spalding i Tigranom Hamasianom. Ipak, najvećim uspehom smatram priliku da stalno sviramo i da se razvijamo. Ne uzimamo tu šansu ’zdravo za gotovo’, pa su nam planovi uvek isti – želimo samo da sviramo, jer esencija je muzika sama”, objašnjava umetnik.

Drugo ostvarenje benda, The Road To Ithaca, objavljeno je pre desetak dana, a Šai Maestro nam je objasnio u čemu se razlikuje od prethodnog.
„Novi album je mnogo ličniji od svega što sam do sada radio. Sa aspekta kompozicije, sve je dosta bogatije – mnogo smo radili na istraživanju na koji način je moguće kreirati zvuk u triju. Može zvučati paradoksalno, ali pronašli smo i dosta mesta za improvizaciju u okviru kompozicije. Dozvolili smo sebi da mnogo više rizikujemo i izađemo iz naše ’sigurne zone’, što nam je pomoglo da verno uhvatimo trenutak koji je jedinstven. Nakon ovoga, nikada više nećemo svirati muziku na isti način”, ističe Maestro.

Na Beogradskom džez festivalu, Šai Maestro je već nastupao 2007. godine, i to na nezaboravnom koncertu trija njegovog prvog mentora, Avišaija Koena, u sali Kolarčeve zadužbine. Na ovogodišnji Beogradski džez festival dolazi sa svojim novim bendom i obećava da će dati sve od sebe da pruži publici najbolji mogući doživljaj muzike.
„Teško je unapred reći šta konkretno ćemo svirati, ali će najverovatnije to biti muzika sa naša dva albuma. Sve zavisi od energije te večeri, od publike, mesta, instrumenata – odluke ćemo donositi na licu mesta, u odnosu na to kako se budemo osećali na sceni. Jedina stvar koju mogu da garantujem je da će trio biti u potpunosti posvećen trenutku i da ćemo svirati onako kako se od nas očekuje. To je za mene izuzetno važno”, zaključuje Šai Maestro.

I ulaznice za koncerte Julije Hulsman, kvarteta Ronin i Šai Maestro trija su veoma tražene i sve ih je manje iz sata u sat, pa bi publika trebalo na vreme da obezbedi svoje mesto na programima 29. BDžF u Domu omladine Beograda!

Podsećamo da će svi koji nisu uspeli da obezbede ulaznice za večerašnji koncert imati ekskluzivnu priliku da uživo preko sajta Beogradskog džez festivala prate nastup Ane Sofrenović!

Takođe obaveštavamo ljubitelje džez muzike da će, u okviru pratećeg programa 29. Beogradskog džez festivala, u nedelju 27. oktobra od 13č biće održan besplatan koncert danskog benda Klokeblomst (Klökkeblömst). Ovaj novi sastav sa kreativne danske džez scene, predstaviće se publici u sali Amerikana Doma omladine Beograda, a potom održati besplatnu radionicu za učenike i studente džez odseka muzičke škole „Stanković“ i FMU. Članovi Anders Banke – saksofon, Peter Danstrup – akustična bas gitara i Anders Provis – bubnjevi potiču iz većeg, internacionalnog orkestra  Danstrup/Reptiles koji je dosad objavio dva albuma.